Autizam kod dece i ishrana

Autizam je neurorazvojni poremećaj koji utiče na komunikaciju i ponašanje. Često se dijagnostikuje u ranom detinjstvu i može izazvati niz simptoma, uključujući teškoće u socijalnim interakcijama, ponavljajuće ponašanje i teškoće sa govorom. Nema poznatog leka za autizam, ali rana intervencija i podrška mogu poboljšati ishod i u velikoj meri poboljšati kvalitet života dece i osoba sa ovim poremećajem.

Istraživanja su pokazala da postoji nekoliko potencijalnih uzroka autizma, iako se tačan uzrok još uvek ne poznaje. Veruje se da je uzrok kombinacija genetskih i faktora okruženja. Jedan od faktora okruženja koji u poslednje vreme privlači pažnju je ishrana.

Postoji izvesni dokazi koja ukazuju da postoje izvesne veze između ishrane i autizma.

Na primer, istraživanja su pokazala da deca sa autizmom češće imaju gastrointestinalne (GI) probleme od ostale dece. Ovakvi GI problemi mogu uključivati zatvor, dijareju i bolove u stomaku, ali mogu imati i značajan uticaj na ukupno zdravlje i dobrobit pojedinca.

Studije: 

1. "Gastrointestinal symptoms in children with autistic disorder: a retrospective survey." (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12077462)

2. "Prevalence and severity of gastrointestinal symptoms in children with an autism spectrum disorder." (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21293408)

3. "Gastrointestinal dysfunction in children with an autism spectrum disorder." (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4362140/)

Postoje i neka dokazi koji ukazuju da određeni nutrijenti mogu biti važni za decu sa autizmom. Na primer, istraživanja su pokazala da deca sa autizmom češće imaju niže nivoe određenih esencijalnih masnih kiselina, kao što su omega-3 masne kiseline, koje su važne za razvoj i funkciju mozga.

Takođe, neka istraživanja su pokazala da deca sa autizmom mogu imati nedostatke određenih vitamina i minerala, kao što su vitamin D i cink.

Važno je napomenuti da dokazi koji povezuju ishranu i autizam su još uvek preliminarne prirode, i potrebno je više istraživanja da bi se potpuno razumeo odnos između njih.

Međutim, jasno je da je pravilna ishrana važna za decu sa autizmom, makar koliko i za decu koja razvijaju tipično. Osiguranjavanje da deca sa autizmom dobiju uravnoteženu ishranu koja uključuje raznolikost voća, povrća i drugih zdravih namirnica svakako će podržati njihovo ukupno zdravlje i razvoj.

Postoje i neki specifični problemi sa ishranom o kojima roditelji dece sa autizmom treba da budu svesni. Na primer, deca sa autizmom mogu imati averziju prema hrani ili biti izbirljiva, što može otežati unos svih nutrijenata koji im trebaju.

Takođe, deca sa autizmom mogu imati teškoće sa oralnim motoričkim sposobnostima, što može umanjiti sposobnost da žvaću i progutaju određene namirnice.

Roditelji se na različite načine nose sa ovim problemima.

Jedna opcija je rad sa nutricionistom koji može dati podršku i savete o tome kako da se zadovolje nutrijentne potrebe deteta.

Druga opcija je da razmisle o suplementima ako dete ne dobija dovoljno određenih nutrijenata iz ishrane.

Pored konsultovanja nutricioniste ili razmišljanja o suplementima, postoje neke druge strategije kojima roditelji mogu pribeći da pomognu svom detetu sa autizmom da dobije pravilnu ishranu:

1. Ponuditi raznovrsnu hranu: Deca sa autizmom mogu biti sklonija da pojedu neku hranu ako se ona ponudi na drugačiji način. Na primer, možete pokušati da ponudite istu hranu u različitim oblicima, kao što su seckana, pire ili isečena. Ponuditi različitu hranu takođe može pomoći da se osigura da vaše dete dobija uravnoteženu ishranu.

2. Učiniti vreme za obrok zabavnim: Deca sa autizmom mogu biti sklonija da pojedu ako vreme za obrok bude zabavno iskustvo. Možete pokušati da koristite šarene tanjire, čaše i pribor za jelo sa motivima detetovih omiljenih likova, ili da puštate muziku tokom obroka.

3. Podstaknuti samostalno hranjenje: Deca sa autizmom mogu biti sklonija da pojedu ako mogu da se hrane samostalno. Možete pokušati da ponudite hranu koja se može jesti rukom, bez escajga, ili da podstaknete dete da koristi kašiku ili viljušku ukoliko je to moguće i bezbedno.

4. Koristiti pozitivnu motivaciju: Deca sa autizmom mogu biti sklonija da probaju novu hranu ako se nagrađuju za to. Možete pokušati da koristite pozitivnu motivaciju, poput hvaljenja vašeg deteta ili malih nagrada kada probaju novu hranu ili pojedu namirnicu koju su odbijali. 

5. Konsultovati se sa terapeutom: Ako je izbirljivost u ishrani ili odbijanje hrane vašeg deteta konstantan problem koji ne možete da prevaziđete, može biti korisno konsultovati se sa terapeutom koji može pomoći da se otkrije i prevaziđe dublji uzrok problema. 

Ukratko, iako odnos između ishrane i autizma nije potpuno objašnjen, jasno je da je pravilna ishrana važna za decu sa autizmom.

Osiguravanje da deca sa autizmom dobiju uravnoteženu ishranu može pomoći da se njihovo ukupno zdravlje i razvoj podigne na viši nivo.
Važno je da roditelji budu svesni problema sa ishranom, kao što su averzije prema hrani ili teškoće sa oralnim motoričkim sposobnostima,da se nose sa tim, traže rešenja i ne dozvole da oni utiču na potreban i dovoljan unos svih hranljivih materija potrebnih za pravilan razvoj deteta.