Prvorotke sve starije, sve manje braće i sestara

U Evrop­skoj uni­ji ro­đe­no je 5.148.000 mi­li­o­na be­ba to­kom 2016. go­di­ne, što je oko 45.000 vi­še ne­go pret­hod­ne go­di­ne i pro­seč­na sta­rost pr­vo­rot­ki iz­no­si 29 go­di­na, ka­žu naj­no­vi­ji po­da­ci Evrop­skog sta­ti­stič­kog bi­roa. Za­ni­mlji­va de­mo­graf­ska ge­o­gra­fi­ja sve­do­či da su naj­mla­đe maj­ke u Bu­gar­skoj, Ru­mu­ni­ji i Le­to­ni­ji jer one pr­vi put od­la­ze u po­ro­di­li­šte u 26 go­di­ni, a naj­sta­ri­je pr­vo­rot­ke su one iz me­di­te­ran­skih ze­ma­lja.

Sta­ti­sti­ka, na­i­me, po­tvr­đu­je da že­ne u Ita­li­ji, Špa­ni­ji i Luk­sem­bur­gu pr­vo de­te do­no­se na svet tek u če­tvr­toj de­ce­ni­ji, od­no­sno oko 31. go­di­ne ži­vo­ta. Pro­seč­na sta­rost pr­vo­rot­ki u Sr­bi­ji u isto vre­me bi­la je 27,8 go­di­na, a go­to­vo po­lo­vi­na be­ba ro­đe­nih u 2016. go­di­ni bi­la su – pr­vo­ro­đe­na. 

U Sr­bi­ji je te go­di­ne ro­đe­no ukup­no 64.734 be­be, od ko­jih je go­to­vo po­lo­vi­na bi­la pr­vo­ro­đe­na. Tre­ći­na be­ba bi­la je dru­go de­te u po­ro­di­ci, a 11,4 od­sto no­vo­ro­đen­ča­di bi­lo je tre­će de­te i kod ku­će su ga već če­ka­li brat i se­stra. Vi­še od po­lo­vi­ne pr­vo­ro­đe­nih be­ba do­bi­le su že­ne sta­ro­sti od 20 do 29 go­di­na, a tre­ći­na maj­ki ro­di­la je pr­vu be­bu u če­tvr­toj de­ce­ni­ji. Za­ni­mlji­vo je da se me­đu pr­vo­rot­ka­ma na­la­zi­lo i šest od­sto ti­nej­džer­ki i dva pro­cen­ta že­na sta­ri­jih od 40 go­di­na.  

Ono što za­bri­nja­va de­mo­gra­fe je­ste či­nje­ni­ca da u Sr­bi­ji i ce­loj Evro­pi ra­ste sta­rost maj­ke pri­li­kom ro­đe­nja pr­vog de­te­ta. U na­šoj ze­mlji, pro­seč­na že­na u gra­du pr­vi put od­la­zi u po­ro­di­li­šte u tri­de­se­toj go­di­ni ži­vo­ta, a u osta­lim na­se­lji­ma sa 27,8 go­di­na, pa ne ču­di po­da­tak zbog če­ga naj­ve­ći broj po­ro­di­ca u Sr­bi­ji ima sa­mo jed­no de­te.

Na­ta­li­tet­na sta­ti­sti­ka sve­do­či da ne­što vi­še od po­lo­vi­ne že­na u Sr­bi­ji ima sa­mo jed­no de­te, 40 od­sto ga­ji dvo­je de­ce, a sve­ga osam od­sto njih ima tro­je i vi­še de­ce.  

I dok so­ci­o­lo­zi is­ti­ču da je od­la­ga­nje ro­di­telj­stva glo­bal­ni trend pro­u­zro­ko­van pro­du­že­nim obra­zo­va­njem, ne­sta­bil­nim tr­ži­štem ra­da i no­vim sti­lo­vi­ma ži­vo­ta, pro­fe­sor dr Alek­san­dar Ste­fa­no­vić, di­rek­tor Kli­ni­ke za gi­ne­ko­lo­gi­ju i aku­šer­stvo KCS kon­sta­tu­je da je od­lo­že­no ra­đa­nje je­dan od naj­te­žih i naj­o­se­tlji­vi­jih pro­ble­ma u gi­ne­ko­lo­gi­ji i aku­šer­stvu. 

Zbog raz­li­či­tih so­ci­o­lo­ških, kul­tu­ro­lo­ških, eko­nom­skih i osta­lih pro­ble­ma, sve ve­ći broj pa­ro­va od­la­že ra­đa­nje de­ce za ka­sni­je ži­vot­no do­ba. Na­ža­lost, s go­di­na­ma sta­ro­sti po­ve­ća­va se ri­zik od po­ja­ve hro­nič­nih obo­lje­nja, od če­ga ni­su po­šte­đe­ne ni trud­ni­ce. Na­pro­tiv, u trud­no­ći se naj­ve­ći broj obo­lje­nja po­gor­ša­va, što uti­če na ne­po­vo­ljan is­hod trud­no­će, a ne­ret­ko ugro­ža­va i ži­vot maj­ke. Broj­na hro­nič­na obo­lje­nja, ko­ja van trud­no­će ne uti­ču na kva­li­tet ži­vo­ta, kao što su epi­lep­si­ja, ast­ma ili ko­li­ti­si mo­gu zna­čaj­no da se po­gor­ša­ju to­kom trud­no­će. Kom­pli­ka­ci­je iza­zva­ne sa­mom trud­no­ćom, kao što su di­ja­be­tes, hi­per­ten­zi­ja ili pre­e­klamp­si­ja no­se sa so­bom vi­so­ki ri­zik za po­ja­vu ne­že­lje­nih do­ga­đa­ja to­kom trud­no­će, ali i po nje­nom za­vr­šet­ku – ob­ja­šnja­va naš sa­go­vor­nik. 

S dru­ge stra­ne, do­da­je pro­fe­sor Ste­fa­no­vić, ne­ra­đa­nje pred­sta­vlja do­dat­ni fak­tor ri­zi­ka za obo­le­va­nje, po­ne­kad i od naj­te­žih bo­le­sti, kao što su ma­lig­ne. Na­i­me, pro­ce­nju­je se da je to­kom pro­šle go­di­ne oko 4.000 že­na u Evro­pi, ko­je još ni­su ro­di­le, obo­le­lo od ma­lig­nih bo­le­sti ili im se to­kom trud­no­će po­ja­vio rak.

A na pi­ta­nje – da li se že­ne ko­je ro­de pr­vo de­te u tri­de­se­tim go­di­na­ma te­že od­lu­ču­ju na ra­đa­nje dru­gog de­te­ta, on ka­že da go­di­ne sta­ro­sti uglav­nom ne uti­ču na že­lju že­ne za po­tom­stvom, iako se da­nas iz mno­go­broj­nih raz­lo­ga že­ne sve ka­sni­je od­lu­ču­ju na ma­te­rin­stvo. 

– Mo­že se re­ći da su že­ne u tri­de­se­tim go­di­na­ma još uvek bi­o­lo­ški mla­de i da na od­lu­ku o ra­đa­nju dru­gog de­te­ta uti­ču dru­gi fak­to­ri. Bi­o­lo­ški op­ti­mal­no vre­me za ra­đa­nje je iz­me­đu 20. i 30. go­di­ne ži­vo­ta, ali za­hva­lju­ju­ći me­to­da­ma asi­sti­ra­ne fer­ti­li­za­ci­je (van­te­le­sne oplod­nje) že­ne ima­ju mo­guć­nost za­če­ća i u ka­sni­jem ži­vot­nom do­bu, uz od­re­đe­ne po­ten­ci­jal­ne ri­zi­ke i mo­gu­će kom­pli­ka­ci­je – za­klju­ču­je pro­fe­sor Alek­san­dar Ste­fa­no­vić. 

Is­tra­ži­va­nje Evro­sta­ta ta­ko­đe je usta­no­vi­lo da je naj­ma­nje be­ba u Evro­pi to­kom 2016. go­di­ne ro­đe­no u me­di­te­ran­skim ze­mlja­ma, a ovi po­da­ci sna­žno de­man­tu­ju mit o pa­tri­jar­hal­noj mno­go­čla­noj po­ro­di­ci u ko­joj se ne­gu­ju tra­di­ci­o­nal­ne vred­no­sti. Naj­ve­ći broj de­ce ra­đa se u Fran­cu­skoj i skan­di­nav­skim ze­mlja­ma, u ko­ji­ma je po­stig­nut naj­vi­ši ste­pen eman­ci­pa­ci­je že­na i u ko­ji­ma oče­vi rav­no­prav­no uče­stvu­ju u od­ga­ja­nju de­ce – mno­go vi­še ne­go „pa­tri­jar­hal­ni” Gr­ci, Španci i Italijani.

Izvor: www.politika.rs