Prvorotke sve starije, sve manje braće i sestara
U Evropskoj uniji rođeno je 5.148.000 miliona beba tokom 2016. godine, što je oko 45.000 više nego prethodne godine i prosečna starost prvorotki iznosi 29 godina, kažu najnoviji podaci Evropskog statističkog biroa. Zanimljiva demografska geografija svedoči da su najmlađe majke u Bugarskoj, Rumuniji i Letoniji jer one prvi put odlaze u porodilište u 26 godini, a najstarije prvorotke su one iz mediteranskih zemalja.
Statistika, naime, potvrđuje da žene u Italiji, Španiji i Luksemburgu prvo dete donose na svet tek u četvrtoj deceniji, odnosno oko 31. godine života. Prosečna starost prvorotki u Srbiji u isto vreme bila je 27,8 godina, a gotovo polovina beba rođenih u 2016. godini bila su – prvorođena.
U Srbiji je te godine rođeno ukupno 64.734 bebe, od kojih je gotovo polovina bila prvorođena. Trećina beba bila je drugo dete u porodici, a 11,4 odsto novorođenčadi bilo je treće dete i kod kuće su ga već čekali brat i sestra. Više od polovine prvorođenih beba dobile su žene starosti od 20 do 29 godina, a trećina majki rodila je prvu bebu u četvrtoj deceniji. Zanimljivo je da se među prvorotkama nalazilo i šest odsto tinejdžerki i dva procenta žena starijih od 40 godina.
Ono što zabrinjava demografe jeste činjenica da u Srbiji i celoj Evropi raste starost majke prilikom rođenja prvog deteta. U našoj zemlji, prosečna žena u gradu prvi put odlazi u porodilište u tridesetoj godini života, a u ostalim naseljima sa 27,8 godina, pa ne čudi podatak zbog čega najveći broj porodica u Srbiji ima samo jedno dete.
Natalitetna statistika svedoči da nešto više od polovine žena u Srbiji ima samo jedno dete, 40 odsto gaji dvoje dece, a svega osam odsto njih ima troje i više dece.
I dok sociolozi ističu da je odlaganje roditeljstva globalni trend prouzrokovan produženim obrazovanjem, nestabilnim tržištem rada i novim stilovima života, profesor dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS konstatuje da je odloženo rađanje jedan od najtežih i najosetljivijih problema u ginekologiji i akušerstvu.
Zbog različitih socioloških, kulturoloških, ekonomskih i ostalih problema, sve veći broj parova odlaže rađanje dece za kasnije životno doba. Nažalost, s godinama starosti povećava se rizik od pojave hroničnih oboljenja, od čega nisu pošteđene ni trudnice. Naprotiv, u trudnoći se najveći broj oboljenja pogoršava, što utiče na nepovoljan ishod trudnoće, a neretko ugrožava i život majke. Brojna hronična oboljenja, koja van trudnoće ne utiču na kvalitet života, kao što su epilepsija, astma ili kolitisi mogu značajno da se pogoršaju tokom trudnoće. Komplikacije izazvane samom trudnoćom, kao što su dijabetes, hipertenzija ili preeklampsija nose sa sobom visoki rizik za pojavu neželjenih događaja tokom trudnoće, ali i po njenom završetku – objašnjava naš sagovornik.
S druge strane, dodaje profesor Stefanović, nerađanje predstavlja dodatni faktor rizika za obolevanje, ponekad i od najtežih bolesti, kao što su maligne. Naime, procenjuje se da je tokom prošle godine oko 4.000 žena u Evropi, koje još nisu rodile, obolelo od malignih bolesti ili im se tokom trudnoće pojavio rak.
A na pitanje – da li se žene koje rode prvo dete u tridesetim godinama teže odlučuju na rađanje drugog deteta, on kaže da godine starosti uglavnom ne utiču na želju žene za potomstvom, iako se danas iz mnogobrojnih razloga žene sve kasnije odlučuju na materinstvo.
– Može se reći da su žene u tridesetim godinama još uvek biološki mlade i da na odluku o rađanju drugog deteta utiču drugi faktori. Biološki optimalno vreme za rađanje je između 20. i 30. godine života, ali zahvaljujući metodama asistirane fertilizacije (vantelesne oplodnje) žene imaju mogućnost začeća i u kasnijem životnom dobu, uz određene potencijalne rizike i moguće komplikacije – zaključuje profesor Aleksandar Stefanović.
Istraživanje Evrostata takođe je ustanovilo da je najmanje beba u Evropi tokom 2016. godine rođeno u mediteranskim zemljama, a ovi podaci snažno demantuju mit o patrijarhalnoj mnogočlanoj porodici u kojoj se neguju tradicionalne vrednosti. Najveći broj dece rađa se u Francuskoj i skandinavskim zemljama, u kojima je postignut najviši stepen emancipacije žena i u kojima očevi ravnopravno učestvuju u odgajanju dece – mnogo više nego „patrijarhalni” Grci, Španci i Italijani.
Izvor: www.politika.rs